tutoriali

Linuxu se ubrzo prikljucio veliki broj programera iz celog sveta, kojima se dopao projekat. Za nekoliko meseci, na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta. Odgovor na pitanje "Sta je Linux?" je vrlo jednostavan - Linux je kernel, srz sistema koji upravlja radom racunara, memorijom, perifernim uredjajima, pokrece programe i slicno. Linux distribucije su, u stvari, kompletna aplikativna resenja bazirana na Linux kernelu. Posto je Linux UNIX klon, dosledno prati UNIX filozofiju rada. To je multitasking, visekorisnicki 32-bitni operativni sistem, prvobitno zamisljen samo za Intel x86 arhitekturu. Naravno, potpuno je besplatan, i dolazi u source obliku. Upravo zbog tih razloga je stekao ogromnu popularnost prvo među studentima i programerima, a kasnije kod svih ostalih korisnika racunara.

Ipak, nije se ogranicio samo na Intel arhitekturu. Iskoristivsi besplatno dostupan source kod, veliki broj programera odlucio je da prilagodi Linux i ostalim arhitekturama. Sada Linux radi na Motorolinim 68x00 procesorima, PowerPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc procesorima. Dosledno prateci OpenSource pokret (besplatno dostupni programi u source obliku), programeri sirom sveta poceli su da pisu ili prilagodjavaju svoj softver za Linux. Tako sad za Linux postoji ogroman broj aplikacija, i broj raste svakim danom. Sve sto Vam je potrebno postoji za Linux, a vesina tih aplikacija je besplatna! Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne moze uspesno koristiti i zameniti ostale sisteme.

Zbog UNIX filozofije, vecina ljudi imaju misljenje da je Linux iskljucivo upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mrezi. Delimicno su u pravu, jer se Linux pokazao kao odlican server sistem. Ali, Linux sistem je izuzetno upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujuci ogromnom broju razvojnih alata), biznis platforma (zbog velikog broja Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna stanica, multimedijalna a vrlo brzo i platforma za zabavu (zahvaljujuci odlicnom engine-u za razvoj video igara). Takodje, ako ne postoji neka aplikacija za Linux, ona se uspesno moze pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS i ostali).

Prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne obicnim korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa. Situacija se znatno izmenila poslednjih godina, zbog mocnog X Window grafickog podsistema, vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistemi za Linux su svakako GNOME i KDE, oba izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma mocna okruzenja.